ГЛОБАЛИЗАЦИЈА, РЕСУРСИ, СРБИЈА

Гужва на станици Нојеве барке

У чему је суштина америчког „постнационалног глобалног система” и „хегемоније новог типа”? Који су принципи поретка „златне милијарде”? По којим моделима ће природни ресурси бити отимани државама и народима под чијим се суверенитетима налазе? Шта је стварни смисао наметнутих закона о слободној и неограниченој продаји земље странцима, широм „четвртог света”? Који документи УН допуштају тровање извора питке воде да би се дисциплиновале нације које своје водне ресурсе неће да предају у руке глобалистима и „владарима из сенке”? Зашто је немерљиво бољи евро-јапански модел улагања од англоамеричког модела „кредитирања”? Зашто би свака паметна и одговорна српска државна геоекономска политика требало да ради све супротно од овога што сад чини?

Пише: Бранислав Матић

ДЕЗЕРТЕРСТВО ЕЛИТА У ЕПОХИ КАТАСТРОФА (1): ЗАШТО СМО ИЗГУБИЛИ НАЦИОНАЛНУ ЕЛИТУ?

Историја раскорењивања и себичлука

Главна карактеристика нове политичке, економске и интелектуалне елите је то да она мисли и делује не као национална, него као глобална, и да је везала своје интересе и своју судбину не за сопствени народ, него за престижну „међународну средину”, у коју се труди да упадне заобилазећи свој народ. Глобализација у првом реду значи излазак елита из система грађанског консензуса: раскид не само с националном културном традицијом, него и са оним одлукама и компромисима на којима су се заснивали грађански мир и сагласје, тај систем који је Европа мукотрпно градила 150 година

Пише: проф. др Александар Панарин

Превод са руског: др Драгомир М. Давидовић